Petak, 21. oktobar, 19.30
Subota, 22. oktobar, 19.30
  • MAGBET
    Srpsko narodno pozorište, Novi Sad / Scena „Pera Dobrinović“

GLAVNI PROGRAM

MAGBET

Srpsko narodno pozorište (Novi Sad) / Beogradsko dramsko pozorište Grad teatar Budva / Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház / Šekspir festival

MAGBET

Režija, adaptacija: NIKITA MILIVOJEVIĆ

Scenski pokret i izbor muzike: Amalija Benet
Scenografija: Nikita Milivojević, Željko Piškorić
Kostimografkinja: Jelena Stokuća
Scenski govor: dr Dejan Sredojević
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Majstor tona: Vladimir Ognjenović
Asistent režije: Vladislav Velkovski
Asistent kostimografa: Adrijana Simović

Igraju:

Anica Petrović
Nevena Nerandžić
Maja Stojanović
Jelena Simić
Dejan Đonović
Branislav Jerković
Arpad Mesaroš
Marko Marković
Milan Zarić
Sonja Isailović
Pongo Gabor
Ivana Pančić

Trajanje predstave: 90 minuta

***

“Magbeta”, tu Šekspirovu kratku i žestoku, košmarnu tragediju iz poslednje faze njegovog stvaralaštva, reditelj Nikita Milivojević postavlja u neobično intenzivnom, snolikom, vizuelno, koreografski i muzički vanredno upečatljivom obliku. Iz radnje ove “škotske tragedije”, u kojoj se, kroz mračnu osećajnost i probojnu intuitivnost, još jednom ponavlja Mehanizam Istorije, uspostavljen u istorijskim komadima, reditelj izvlači jarke poetske dimenzije značenja. Na sceni se dosledno gradi osoben svet košmarne lirike, pomešan sa tragovima groteske. Vešto se prepliću i pretapaju elementi kabarea, pantomime, pozorišta senki i dramskog teatra, koji suptilno oblikuju neuhvatljivi, izmičući svet, međuprostor privida i stvarnosti, sna i jave, svet koji je istovremeno bezvremen ili svevremen i savremen (scenski pokret Amalija Benet, scenografija Nikita Milivojević i Željko Piškorić, kostimografija Jelena Stokuća) ...

Ana Tasić, Politika

REČ REDITELJA

Nikita Milivojević

“Magbet” je ona vrsta izazova za koji se reditelj sprema godinama, priželjkuje ga i “plaši” ga se u isto vreme – (slično kao Magbet ubistva kralja).
Među raznim čuvenim Šekspirovih mislima, koje se često citiraju, posebno mesto ima ona da: “Magbet je ubio san, spavati više neće”… Postoje razne zanimljive studije na temu Šekspira i snova u njegovim komadima. Smatra se da je od svih Šekspirovih velikih tragedija “Magbet” najviše vezan za snove (Frojd se takođe bavio “Makbetom”). U tom smislu, ova predstava je nastala kao istraživanje upravo u vezi sa snovima.
S obzirom na to da je inspirisana raznim slikama iz snova, mogao bih reći da je glavni lik u predstavi – San.
Magbet u jednom trenutku kaže: “I sem nestvarnoga, ništa stvarno nije”. Ova čudesna misao učinila mi se kao nešto iz čega je moguće tumačiti ceo komad. Od trenutka kada mu veštice kažu proroštvo, za Magbeta
stvarnost postaje košmar. Sve što se dešavačini se da je samo plod njegove vlastite pomračene svesti. Scene kao iz sna da dolaze: stvarno i nestvarno, moguće i nemoguće… Realno i fiktivno mešaju se, postaju ona ivica
noža kojom se sve vreme nesigurno kreće.
Svet kao jedno potpuno košmarno, haotično, “nestvarno” mesto, mislim da je prilično tačna dijagnoza i svega onoga što trenutno živimo.

TOP