ŠEKSPIR FESTIVAL

PRODUKCIJA ŠEKSPIR FESTIVALA

V. Šekspir
BOGOJAVLJENSKA NOĆ

Produkcija: Šekspir festival / Pozorište mladih / Akademija umetnosti Novi Sad
Režija: Ivan Vanja Alač
Adaptacija - Divna Stojanov
Scenograf - Jovana Stefanović
Kostimograf - Margareta Marinković
Kompozitor - Dimitrije Beljanski
Saradnik za scenski pokret: Igor Greksa
Dizajn zvuka: Katarina Užarević
Saradnik za scenski govor: Saša Latinović

Igraju:
Viola - Andrijana Đorđević
Ludalo - Miloš Lazić
Grof Orsino - Miloš Macura
Grofica Olivija - Jelena Lončar
Malvolio - Aleksandar Milković
Vitez Tobi Štucalo - Đorđe Mitrović
Vitez Endrju Jezoliki - Ervin Hadžimurtezić
Sluškinja Marija - Anica Petrović
Antonio - Saša Latinović
Sebastijan - Aleksa Jovčić

Kvartet:
klavir - Dimitrije Beljanski
Violina - Katarina Badnjar
klarinet - Stefan Milović
violončelo - Nina Henig

Inspicijent – Snežana Velimirović
Šminka: Dragana Došlov
Garderoberi: Dragica Vuksanović
Dekorateri: Vukašin Marić i Nikola Mikulić
Šef scene: Nemanja Zorić
Šef tehnike: Olga Lola Živanov
Krojači: Nikodinka Folić i Sava Stefanović
Izrada scenografije: Nikola Komazec
Organizatori: Ivana Todorović i Emilija Vasović
Nabavka: Gordana Ilić

Služba za marketing: Radmila Simeunović i Ruža Roganović
Odnosi sa javnošću: Miloš Savin i Snežana Miletić

O PREDSTAVI

Šekspir festival je inicijator nove programske linije – MOJ PRVI ŠEKSPIR. U cilju daljeg negovanja dela V. Šekspira u našoj zemlji i razvitka i podrške lokalnoj pozorišnoj zajednici, projekat Moj prvi Šekspir omogućava mlađoj generaciji pozoriših stvaralaca (reditelj, glumci, produkcija, tehnička realizacija ...) da se prvi put profesionalno susretnu sa delom Šekspira i na scenu postave jedan Šekspirov komad.

REČ AUTORA

Zar je čitav svet ovde lud?
Pozivom svog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim u koštac sa promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?”

Kada sam pristao, shvatio sam da jeste.

Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao.

Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“!

„Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjivanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se, svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja.

Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da sa ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.

Ivan Vanja Alač

Lud, dabome

Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno.

Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“.

Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“.

Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.

Divna Stojanov

V. Šekspir
MAGBET

Produkcija: Šekspir festival / Srpsko narodno pozorište (Novi Sad) / Beogradsko dramsko pozorište / Grad teatar Budva / Novosadsko pozorište - Újvidéki Színház

Režija, adaptacija: Nikita Milivojević
Scenski pokret i izbor muzike: Amalija Benet
Scenografija: Nikita Milivojević, Željko Piškorić
Kostimografkinja: Jelena Stokuća
Scenski govor: dr Dejan Sredojević
Dizajner svetla: Srđan Jovanović
Majstor tona: Vladimir Ognjenović
Asistent režije: Vladislav Velkovski
Asistent kostimografa: Adrijana Simović

Igraju:
Anica Petrović
Nevena Nerandžić
Maja Stojanović
Jelena Simić
Dejan Đonović
Branislav Jerković
Arpad Mesaroš
Marko Marković
Milan Zarić
Sonja Isailović
Pongo Gabor
Ivana Pančić

Trajanje predstave: 1h 30 min.

O PREDSTAVI

“Magbet” je ona vrsta izazova za koji se reditelj sprema godinama, priželjkuje ga i “plaši” ga se u isto vreme – (slično kao Magbet ubistva kralja).

Među raznim čuvenim Šekspirovih mislima, koje se često citiraju, posebno mesto ima ona da: “Magbet je ubio san, spavati više neće”… Postoje razne zanimljive studije na temu Šekspira i snova u njegovim komadima. Smatra se da je od svih Šekspirovih velikih tragedija “Magbet” najviše vezan za snove (Frojd se takođe bavio “Magbetom”). U tom smislu, ova predstava je nastala kao istraživanje upravo u vezi sa snovima.

S obzirom na to da je inspirisana raznim slikama iz snova, mogao bih reći da je glavni lik u predstavi – San.

Magbet u jednom trenutku kaže: “I sem nestvarnoga, ništa stvarno nije”. Ova čudesna misao učinila mi se kao nešto iz čega je moguće tumačiti ceo komad. Od trenutka kada mu veštice kažu proroštvo, za Magbeta stvarnost postaje košmar. Sve što se dešavačini se da je samo plod njegove vlastite pomračene svesti. Scene kao iz sna da dolaze: stvarno i nestvarno, moguće i nemoguće… Realno i fiktivno mešaju se, postaju ona ivica noža kojom se sve vreme nesigurno kreće.

Svet kao jedno potpuno košmarno, haotično, “nestvarno” mesto, mislim da je prilično tačna dijagnoza i svega onoga što trenutno živimo.

Nikita Milivojević

“Magbeta”, tu Šekspirovu kratku i žestoku, košmarnu tragediju iz poslednje faze njegovog stvaralaštva, reditelj Nikita Milivojević postavlja u neobično intenzivnom, snolikom, vizuelno, koreografski i muzički vanredno upečatljivom obliku. Iz radnje ove “škotske tragedije”, u kojoj se, kroz mračnu osećajnost i probojnu intuitivnost, još jednom ponavlja Mehanizam Istorije, uspostavljen u istorijskim komadima, reditelj izvlači jarke poetske dimenzije značenja. Na sceni se dosledno gradi osoben svet košmarne lirike, pomešan sa tragovima groteske. Vešto se prepliću i pretapaju elementi kabarea, pantomime, pozorišta senki i dramskog teatra, koji suptilno oblikuju neuhvatljivi, izmičući svet, međuprostor privida i stvarnosti, sna i jave, svet koji je istovremeno bezvremen ili svevremen i savremen (scenski pokret Amalija Benet, scenografija Nikita Milivojević i Željko Piškorić, kostimografija Jelena Stokuća) ...

Ana Tasić, Politika

МОЈ ŠEKSPIR

Produckija: Šekspir festival
Koncept: Nikita Milivojević

Učestvuju: Milena Zupančič, Svetlana Bojković, Voja Brajović, Svetozar Cvetković, Zijah Sokolović, Miodrag Krivokapić, Ozren Grabarić, Jelena Đulvezan, Milica Mihajlović, Nebojša Dugalić, Anita Mančić, Hadži Nenad Maričić, Boris Isaković, Dragan Mićanović, Teodora Marčeta, Marina Medenica, Zoran Paunović.

Trajanje: 1h 20’

O PREDSTAVI

Najigraniji dramski pisac u istoriji Narodnog pozorišta u Beogradu je Šekspir! Dakle, ne Nušić, Sterija ... ili bilo koji drugi domaći pisac. Tragom ovog zanimljivog podatka, Šekspir festival je odlučio da u svome programu izvede predstavu Moj Šekspir  koja bi u stvari bila susret publike sa  našim glumcima koji su igrali u nekom od Šekspirovih dela.

Ideja je da glumci na neki svoj način predstave publici svog Šekspira. Kroz male  „ispovesti“ o ličnom iskustvu i doživljaju Šekspira na sceni, (promišljanju lika,  procesu rada na probama i sl. ) ... pokušali bi izmedju ostalog i da odgovorimo na pitanje zašto je Šekspir i dalje najigraniji dramski pisac svih vremena, i zašto se smatra najzahtevnijim glumačkim zadatkom.

V. Šekspir

PERIKLE
Produkcija: Šekspir festival / Šabačko pozorište / Centar za razvoj vizuelne kulture (Novi Sad)
Režija, adaptacija i scenografija: Nikita Milivojević

Kostimografija: Jelena Stokuća
Muzika: Kosta Pavlović
Asistent reditelja: Vladimir Milojević

Igraju:
Aneta Tomašević
Sonja Milojević
Zoran Karajić
Ervin Hadžimurtezić
Dejan Šarković
Vladimir Milojević
Deana Kostić
Miloš Vojnović
Strahinja Barović
Kristina Pajkić

Trajanje predstave: 1h 40'

U sezoni 2015 – 2017. „Perikle“ je na pozorišnim festivalima u Srbiji i inostranstvu osvojio 15 nagrada (nagrada za režiju, nagrada za najbolju predstavu ...)

O PREDSTAVI:

Nalazim da je nekoliko poslednjih Šekspirovih komada (Simbelin, Zimska bajka, Perikle, Bura) zaista vrlo posebno. U njima kao da nema stvarne istine, više su nekakave fantastične priče prepune neverovatnih događaja, sa puno obrta i iznenađenja, ali i sa dosta nedoslednosti i neusaglašenosti među događajima. Dosta toga je vremenski i prostorno imaginarno i deluje kao 'bajka'.

Kako poslednjih godina imam utisak da živim u jednoj 'bajkovitoj', prilično nestvaranoj stvarnosti, u kojoj je sve moguće, odjednom su ovi poslednji Šekspirovi komadi postali jedni od mojih omiljenih. Upravo mi ta 'neverovatnost događanja' predstavlja jednu od njihovih posebnih draži.

„Perikle“ je među najređe igranim Šekspirovim tekstovima i ovo će biti prvo izvođenje ovog Šekspirovog komada u srpskoj pozorišnoj produkciji.

Nikita Milivojević

TOP