koncept / koreografija: Valter Mateini, Ina Broek

Hamlet – David Barera Boneta
Ofelija – Sara Nikastro
Laert – Andoni Mansano Martines
Kralj Klaudije – Valentino Neri
Kraljica Gertruda – Ina Broek
Horacio – Gloria Tonelo
Mlada dama – Ines Santos Prados

Kostimi: Atelje Weber+Weber Sartoria
Scenografija: Ina Broek
Dizajn svetla: Valter Mateini
Muzika: Ecio Boso, Antonio Vivaldi, Maks Rihter, Filip Glas

Trajanje: 70 min.

REČ REDITELJA:

Naša junakinja, mentalno nestabilna mlada žena, poistovećuje se sa svojom imenjakinjom, Šekspirovom Ofelijom. Čitanje je njeno spasenje – u čitanju pronalazi mir i spokoj.

Čitajući “Hamleta” pokušava da shvati šta joj se događa. Reči poprimaju oblike, likovi oživljavaju i kroz Šekspirovu priču Ofelija proživljava dramatične događaje sopstvenog života.

“Hamlet” je drama o životu i smrti, o dvoličnim odnosima među ljudima, koja publici pruža putovanje kroz najmračnije predele ljudske duše.

imPERFECT DANCERS COMPANY

Otkako je osnovana u Italiji 2009. godine, trupa imPerfect Dancers Company osvojila je savremenu plesnu scenu, dobijajući oduševljene kritike i prestižne nagrade.

Pravo savršenstvo leži u nesavršenosti

Upravo je ovaj paradoks sadržan u imenu kompanije. Slično, svaki plesač u trupi ima svoje nesavršenosti koje ih čine jedinstvenim, a opet apsolutno savršenim.

Međunarodno priznanje

Pod umetničkim rukovodstvom svojih osnivača, Valtera Mateinija i Ine Broek, trupa se pokazala neumorno kreativnom u svom razvoju, proširujući repertoar i oduševljavajući publiku svojim senzibilnim i ubedljivim nastupima i smelim, često hrabrim, umetničkim izborima. Time je stekla međunarodno priznanje, obezbeđujući mesto koje mu pripada u umetničkom pejzažu.

Imperfect Dancers Company je svoj repertoar ponela na turneju, sa nastupima u Severnoj Americi (Kanada i SAD), Južnoj Americi (Kolumbija, Brazil i Urugvaj), Africi (Tanzanija), Aziji (Izrael i Turska) i, ne manje važno, Evropi (Hrvatska, Španija, Makedonija, Jermenija, Francuska, Nemačka, Italija, Poljska, Švajcarska i Holandija).

Osoben jezik

Energičan, emotivan, prijemčiv i motivisan – samo su neke reči koje karakterišu umetnički duo i njihov rad. „Naš koreografski jezik je intenzivno fizički i atletski, i zavisi od naše težnje da istražimo i razumemo ljudsku dušu u svim njenim različitim aspektima. Naš rad nastoji da stvori emocionalnu vezu sa publikom. Iako uglavnom nalazimo inspiraciju u istoriji i književnosti, naš izbor tema uvek je vođen pažljivim razmatranjem nekoliko faktora: kulturne dubine, mogućnosti da se razvijaju na originalan i moderan način, umetničkog interesovanja i osećanja koje izazivaju. Kada svoje ideje pretočimo u pokrete, uvek polazimo od muzike.

A onda je jedina svrha da se prenesu emocije."

BIOGRAFIJA REDITELJA

Valter Mateini (Civitavecchia, Italija 1972.) diplomirao je na Accademia Nazionale di Danza u Rimu i nastavio plesati za neke od najpoznatijih italijanskih i međunarodnih plesnih kompanija, uključujući Balletto di Roma, Nacionalni balet Marseille Rolanda Petita, Les Ballets de Monte-Carlo, Opéra National de Lyon i Fondazione Nazionale della Danza – Compagnia Aterballetto. Valter je radio s najboljim umetnicima savremenog plesa kao što su Jirí Kylian, William Forsythe, Mats Ek, Ohad Naharin, Nacho Duato, Angelin Preljoçaj, Birgitte Cullberg, Claude Brumachon, Maguy Marin, Bill T Jones, Jacopo Godani, ali i s mnogim drugima. Već kao plesača počeo ga je privlačiti čin koreografiranja. Svoju koreografsku strast i svoj talent razvijao je u putem platformi mladih koreografa u Les Ballets de Monte-Carlo, Nacionalnoj operi Lyon i Aterballettu. 2009. godine s Inom Broeckx osnovao je kompaniju ImPerfect Dancers Company čiji je do danas umetnički direktor i koreograf. Mateini je stvorio dela izuzetne veštine, strasti, dubine i tehnike, kako za plesače ImPerfect Dancers Company, tako i za brojne druge plesne kompanije širom svijeta (Aterballetto, BDT Junior, Ballet Regensburg, Ballet BC Vancouver, Arts Umbrella Dance Company …).

Ina Broek (Turnhout, Belgija 1971.) završila je Kraljevsku baletsku školu u Antwerpenu, Belgija, te plesala s međunarodno poznatim kompanijama poput Nederlands Dans Theatre II, Centre Chorégraphique National de Tours, Les Ballets de Monte-Carlo, Opéra National de Lyon i Fondazione Nazionale della Danza – Compagnia Aterballetto. Tokom svoje karijere imala je sreću da pleše u delima svetski poznatih koreografa, među kojima su Balanchine, Jirí Kilián, Hans Van Manen, Mats Ek, William Forsythe, Angelin Preljoçaj, Nacho Duato, Ohad Naharin, Paul Lightfoot, Itzik Galilli, Jacopo Godani, Maguy Marin, John Alleyne, Karole Armitage, Claude Brumachon i mnogi drugi. Sudelovala je i na brojnim dobrotvornim međunarodnim baletskim festivalima koji prikupljanju sredstava za oboljele od AIDS-a i Alzheimerove bolesti. Od 2000. godine usko sarađuje s Walterom Matteinijem kao dizajnerka kostima, scenografije i koncepata njihovih zajedničkih produkcija. 2009. godine s Walterom Matteinijem suosniva imPerfect Dancers Company gde je danas umetnička direktorka, koreografkinja i plesačica.

imPERFECT DANCERS COMPANY U MEDIJIMA

„Kada ples prevaziđe krhkost: Prazan podijum

Šestoro plesača na sceni je publici pružilo delikatnu temu, sjajnim veštinama, snažne savremene tehnike, čineći predstavu zanimljivim preplitanjem dinamičnih pokreta. Kroz nezaustavljive i ritmičke pokrete poput nekontrolisanih tikova, igrači na scenu donose osećanja teskobe, straha, ali i ljubavi i solidarnosti. Padovi, neravnoteža, trčanje, skokovi, ali i podrške, zagrljaji i činovi poverenja prema drugome, pomogli su da se istaknu nijanse i ispitivanja krhkosti samog života.

Predstava koja je zasigurno u nama probudila osećaj neizmerne humanosti i solidarnosti.”

Uninfonews.it, Marta Sbranti

„Zasluženim i dugim aplauzom od srca, publika je ubedljivo pokazala koliko ceni igrače i koreografe.”

Parmadaily.it

„Dragulj retke čistoće čiji je autor trupa imPerfect Dancers Company. Lepota pokreta u prostoru koji dostiže ovu čistotu, jeste sve što je potrebno.”

Persinsala, Simona Maria Frigerio

„Trupa imPerfect Dancers Company preobličila je Šekspirovu dramu ‘Hamlet’ u plesni teatar koji oduzima dah.”

„Sebe nazivaju  imPerfect Dancers Company a nadahnjuju vas savršenim plesom, punim energije, mašte i poezije.”

Mathis, Bregenz Vorarlberger Nachrichten

Svetska premijera poslednjeg dela Valtera Mateinija i Ine Broek nagrađeno je gromoglasnim aplauzom. Trupa imPerfect Dancers Company veličanstveno je predstavila egzistencijalnu borbu između skrivenih ega, prefinjene poetike, strahova i agresivnog besa,  stvarajući u kontinuiranom krešendu naizmeničnih emocija, povezanih zajedničkom niti. Mašta i inovativnost su u punom poletu u izvanrednoj koreografiji, u kojoj je svaki korak i svaki pokret prožet stereotipnom slikom Crnog labuda koji živi u svakom od nas…”

Eliconie, Maria Luisa Runti

„...Jedno je sigurno: niko neće biti imun na duboku emocionalnu angažovanost koju stvara ova predstava. Neobična postmodernistička adaptacija klasičnog baleta Čajkovskog Labudovo jezero. Definitivno se ne sme propustiti!”

Egg Magazine, Maria Chiara Gori

„...Izvesti 'Dnevnik Ane Frank' plesnim pokretima pravi je izazov, ali trupa imPerfect Dancers Company izvela je to, predstavljajući duboko prožete, srceparajuće emocije, ilustrovane vrhunskom, očaravajućom koreografijom Valtera Mateinija. Reči i misli Ane Frank dobijaju oblik i postaju intenzivne veze i interpretacija njenih proganjajućih i melanholičnih poetskih spisa. Trenuci katarzične lirike i sublimacije prekinuti su trenucima snažnog dramatičnog uticaja, kao što je scena sa gas-maskama ili glasan lavež psa. Postoje sećanja i emocije koje teku između sna i stvarnosti, između želje za životom i saznanja da smrt vreba iza svakog ugla…“

Eliconie, Maria Luisa Runti

Morao sam da se podsetim da dišem jer sam bio potpuno uvučen u sirove emocije i energiju italijanske trupe, nesavršenih plesača.

Gabrielle Narsted about The Unseen Garden in the Vancouver Observer

„Istante je ostavio u čudu publiku na tri kontinenta, uz ovacije u Evropi, Africi i Južnoj Americi.”
„Ova italijanska kompanija savremenog plesa očarala je Urugvaj.

Montevideo Gazette of Uruguay

„ Sin Madam Baterflaj je jedinstveno delo koje je već steklo reputaciju međunarodne senzacije.

Badische Neueste Nachrichten, Karlsruhe

„Sjajni tumači savremenog plesa koji nam predstavljaju izuzetne veštine.”
„Gledati trupu imPerfect Dancers Company značilo je biti svedok emocionalnog putovanja velike dubine.“

La Gazzetta di Parma

„Divan uspeh. Muzika Vivaldija i Stravinskog susreće lepotu i strast jedne od najcenjenijih i tehnički najdarovitijih plesnih kompanija u Evropi.”

La Gazzetta del Mezzogiorno

„Trupa imPerfect Dancers Company debitovala je u subotu u SAD snažnim nastupom koji je naizmenično podstaknut dubokim osećanjima i apsurdizmom… Ako ovde i postoji nesavršenost, to nije u plesu, već u inherentnoj napetosti kondenzovanja tako složenih emocija u jednom satu kretanja.”

The Washington Post

„Koreografija je oštra, energična i naglašena. Sa prelepim, nadrealnim detaljima prikazanim sa merom, gde se tragedija i surova stvarnost smenjuju sa suptilnim humorom.”

Mittelbayerische Zeitung about Istante

„Izuzetno složena i veoma osećajna predstava. Neverovatno je koliko osoba može biti fleksibilna - i koliko potpuno ranjiva."

Mittelbayerische Zeitung about Istante

„Valter Mateini i njegovi ‘nesavršeni plesači’ dostigli su nove visine predstavom ‘Thinking

Outside the Box’ na Regensburg Tanztage Dance festivalu... ‘Thinking Outside the Box’ je predstava o disanju, doživljavanju, gledanju, osećanju, pamćenju, šokiranju; nosi moćnu poruku. Pravi ples tour de force."

Tanznetz.de

https://www.imperfectdancers.com/

imPERFECT DANCERS COMPANY U NAPULjU SA "HAMLETOM"

27. april 2019. - Intimna i ograničena atmosfera pozorišta Piccolo Teatro Bellini u Napulju, bila je, po mom mišljenju, najbolja lokacija za igranje čuvene Šekspirove tragedije "Hamlet", u izvođenju trupe Imperfect Dancers Company, u režiji Valtera Mateinija i Ine Broek. Zašto sam bila tamo? S obzirom na to da se bavim plesom već 19 godina i da je to nesumnjivo moja najveća strast, moja najbolja drugarica, umetnička i životna sestra, Sara Nikastro bila je među plesačima pizanska trupe. Ni za šta na svetu ne bih propustila ovu predstavu i sada, dok pišem ovaj tekst, to mogu samo da potvrdim.

Kada odete u pozorište, to je uvek novo iskustvo, koliko god da ste puta tamo bili, ako već znate radnju ili ako ste zaljubljenik u ples, uvek ćete izaći promenjeni, odnosno odrasli. A ovo je moć Umetnosti, shvaćene u svim njenim aspektima, moć koju je od prvih minuta dočarala koreografska i ekspresivna agilnost “Nesavršenih plesača”. Kroz savršeno uklopljena solo izvođenja, duete, trije i kvartete, uspeli su da sve nas prisutne odvedu u drevnu istoriju koja je sada veoma daleko od našeg vremena, uranjajući nas u vrtlog emocija po kojima je to doba čuveno već decenijama. Da bi obogatili celinu, koriste efekte veoma mračnih svetala, sumorne i žalosne muzike i rekvizite poput kruna, maski i crvene lobanje. Posebnu ulogu koju igra Laura Pero, kao heroina, mlada devojka koja, čitajući zadivljujuću tragediju, pronalazi sličnosti sa svojim sadašnjim životom i postaje sastavni i temeljni deo priče. Snažna interpretacija Ofelije, puna zanosa i osećajnosti, koju je dočarala Sara Nikastro, dotiče izuzetno visoke vrhove profesionalizma, pre svega uspevajući da utka ludilo koje utiče na njen nestabilan karakter. Hamlet, kojeg je izuzetno odigrao Danijel Flores Pardo, bio je crvena nit predstave: moćan i prodoran u svojim pokretima, verodostojan i sugestivan po svojoj ekspresivnosti. Takođe me je prijatno pogodio i zaintrigirao talenat Sigurda Kirkeruda Ronesa, u ulozi kralja Klaudija, koji je odavao zaista izuzetnu sposobnost imitacije, i veština Ticijana Pilonija kome je uloga Laerta izgledala savršeno skrojena. Više od svega i svakoga, nemoguće je ne reći, omađijala me je majstorska scenska prisutnost i opsesivna pažnja na detalje Ine Broek (Kraljica Gertruda), koja je telom, od kojeg zastaje dah, i izuzetno dubokom i emotivnom interpretativnom moći, očarala i uvukla u hamletovsku dramu, hvatajući moj pogled još samo mikropokretima, demonstrirajući tako sve svoje impresivno iskustvo.

I na kraju, ali ne i najmanje važno, zaista, onaj koji je stručno pozicionirao i manevrisao ovih šest plesnih tela, umetnički direktor Valter Mateini, obdaren je, verujte mi, prefinjenim majstorstvom.

Završna razmatranja? Na kraju predstave pomislila sam da sam i sama plesala, čudno, znam. Živela sam sat vremena u jednoj drugoj eri, putujući najmračnijim sokacima ljudske duše, bila sam puna adrenalina i u isto vreme još jednom razoružana pred veličinom Plesa. Priznajem, oči su mi bile pune umetničke lepote i talenta, a da ne pominjemo preplavljeno srce neizmernom radošću i ponosom što sam tu među publikom da aplaudiram svojoj sestri.

Toplo preporučujem svima da prate ovu trupu: garancija kulture, tehnike i strasti.

Virdžinija Kapoci

https://thecornerofvirginia.wordpress.com/2019/04/28/imperfect-dancers-companya-napoli-con-hamlet/

U MAGLOVITOM CARSTVU IZMEĐU ŽIVOTA I SMRTI

Živi, voli, pati i skončaj u očajničkoj borbi. Vilijam Šekspir napisao je svoju dramu „Hamlet” sa svim onim sastojcima koji jednoj tragediji daju pravo na postojanje.

Ubijen, zaintrigiran, voljen i špijuniran, od njega se očekuje mnogo, posebno neograničena odanost svojoj porodici. Iako bi ovo trebalo da traje i posle njegove smrti.

L'imPerfect Dancers Company pomno prati književno delo u njegovoj koreografskoj interpretaciji. Sedam plesača potpuno se odriče izgovorene reči. Oni razgovaraju izvanrednim govorom tela, ubedljivim, vizuelno zapanjujućim i veoma emotivnim nastupom.

Vođe trupe iz Pize, Valter Mateini i Ina Broek, odlučivali su o umetničkom izrazu predstave. Bave se oblicima ludila kao polazištem za njihovog „Hamleta“ i pripovedaju dramu iz ugla psihički nestabilne žene koja svoj život provodi u psihijatrijskoj bolnici. Ona u čitanju pronalazi podršku. Kada otkrije delo „Hamlet“, udubljuje se u priču i identifikuje se sa Ofelijom. Granice između njene stvarnosti i sudbonosnog toka danske kraljevske porodice postaju sve nejasnije. Žena, koju impresivno oličava Đulija Spineli, u početku je svedena u pokretima. Spoljašnji i unutrašnji zatvori ograničavaju slobodu delovanja. Preko Ofelije, u čiju figuru zaranja savršeno sinhronizovano tokom vremena, njeno držanje se menja.

Njeno čitanje i radnja odvijaju se paralelno. Žena se stalno vraća velikom zidu sa pričvršćenim otvorenim knjigama, trljajući bokove o lepršave strane dok se Hamlet bori

da pronađe život očevog strica koji je umro pod naletom uma žednog osvete. Paralelnost sadašnjeg i istorijskog nivoa toga vremena potkrepljena je dobro osmišljenom scenografijom Ine Broek. Pored zida knjiga koristi još jedan element zida koji čini pozadinu za igru likova „Hamleta”. U sofisticiranom konceptu osvetljenja Bruna Čulija, vidimo svetlucanje površinske strukture hladnog metala do sjajnog svetlucavog somota.

U PROSTORU IZMEĐU BIĆA I NEBIĆA

Suprotnosti i polovi su sveprisutni u ovom delu. Bilo da se radi o svetlima ili scenografijama, plesnim stilovima, rekvizitima ili kostimima, svetovima koji predstavljaju drugi svet, smenjuju se na elegantan i delimično mističan način. Magla, koja se rastvara u trake prostora i uzdiže do crvene lobanje koja visi sa plafona, predstavlja jaz između bića i nebića. Duh starog kralja, koji više puta prelazi binom, jasno nam to daje do znanja. A tu su i divne kompozicije Ecija Bosa, Filipa Glasa, Maksa Rihtera i Arva Perta, koje prate radnju u glatkim prelazima iz klasične muzike u minimalističko-savremene zvuke.

U središtu su likovi koji plašu oko tela i duše, izgledaju kao da ih kontroliše neka duboka melanholija, nesposobni da se oslobode sopstvenih sudbina. Crvena i crna boja dominiraju komadom, bilo u obliku krune ili delova odeće.

Trupa nudi veličanstvenu predstavu. Ima širok repertoar koji se kreće od neoklasičnih do savremenih i akrobatskih plesnih tehnika. Naročito Stefano Neri (Laert) i Sigurd Kirkerud Rones (Kralj Klaudije) koji kao da su preletali scenu.

Alisija Navas Otero (Ofelija) oduševila je svojom moćnom energijom, a istovremeno se pokazala delikatnom i krhkom u duetu sa Danijelom Floresom Pardom (Hamlet). Hulio Sesar Kitanija (duh starog kralja Hamleta) pre svega je uverljiv svojom mimičkom igrom i scenskim prisustvom kao pokretač događaja. Ina Broek kao kraljica Gertruda, iznela je unutrašnji sukob poput majke, udovice i nove supruge ubice njenog muža tako bolno da joj je publika na kraju nagradila izuzetno glasnim aplauzom.

Iako je pristup trupe L'imPerfect Dancers Company da „Hamlet“ ispriča priču o jednoj savremenoj nestabilnoj ženi originalan, inscenacija nalazi podršku u smislu savremene interpretacije. Nije sasvim jasno šta umetnički direktor želi da dokaže kada žena na klinici gotovo da otelotvori lik Ofelije i postaje kopija dramskog lika. I dok se uz Ofeliju  žali na svoju patnju, žena u svetskoj književnosti ostaje zarobljena u svom požrtvovanom držanju i odveć težak materijal tragedije ponovo se udvostručuje. Na kraju je, međutim, zadovoljstvo veliko usled ispunjenih visokih fizičkih i estetskih zahteva ovog komada.

Bregenz Press

HAMLET U BELINI TEATRU IZMEĐU SCENE I MAŠTE

„Hamlet“, poslednji plod kreativnosti umetničkih direktora kompanije, postavljen je u Piccolo Bellini u Napulju 27. i 28. aprila 2019. Delo je osvetlilo umetnost igre, kao emocionalna ekspresivnost, kao sposobnost plesača da saosećaju sa muzikom i gledaocima.

Scenografija je namerno svedena: nema pozadine, nema scenografskog elementa, malo rekvizita i među njima knjiga iz koje su s vremena na vreme izlazile priče o Ofeliji koje su se mešale između stvarnosti i mašte.

Ovo je upravo ključna reč. U praznini scenografije, crna boja je postala, kao nikada, bogata nijansama, maštovitim elementima. Svetla u ledenim nijansama bila su odlična osnova za davanje prostora plesnom razvijanju. Ponekad je na Ofelijine zagrljaje padala topla svetlost, kao tračak života da obasja duše protagonista.

Trupu čini šest učesnika: Sara Nikastro, Daniel Flores Pardo, Sigurd Kirkerud Rones, Lora Pero, Ticiano Piloni (besprekorni Laert) i veličanstvena Ina Broek (kraljica Gertruda). Ponekad nam se činilo da samo duše plešu na sceni, jer nas je snažna veza između gledalaca i plesača učinila da zaboravimo na pokrete.

Imperfect Dancers Company pobedila je upravo u nesavršenosti. Prelep detalj na prvi pogled bio je to što su sve komponente bile toliko sinhronizovane da razlika u visini ili zapremini tela uopšte nije bila bitna. Plesači u scenama ansambla uvek su uspevali da budu jedno telo, da padnu i ustanu zajedno, čineći različitost dragocenim, nikada diskriminatornim elementom. Lepa poruka za sve vladare sveta.

ITALIJANSKA KOMPANIJA KOJA JE POPULARNA ŠIROM SVETA

Pozadinski rad, rad u sali, laboratorijski rad, sve to izlazi. Postoji udružena grupa koja prvenstveno voli ples. Voli da eksperimentiše i istražuje nove oblike telesnog izražavanja. Muzika služi kao vozilo, Šekspirovo delo kao polazna tačka. Inscenacija je samo sledeći nivo, rezultat znanja koje umetnici stvaraju jedni sa drugima.

Nema potrebe da budete stručnjak za ples jer je predstava razumljiva. A ako takva predstava uspe da dopre do svih, onda je postigla svoju svrhu. Italijanska trupa, ali globalnog kalibra, i ne možemo se usuditi da kažemo univerzalna samo zato što ne poznajemo ukus vanzemaljaca u smislu plesa!

Gledanje ove predstave bila je jedinstvena prilika koju je Piccolo Bellini ponudio napuljskim gledaocima, koji su je dobro prihvatili. „Hamlet" je poklon. Poklon koji čine znoj, suze, život, snaga, emocija. Poklon koji vredi dobiti bar jednom u životu.

Luca Pinto

https://ilchaos.com/hamlet-degli-imperfect-dancers-un-dono-dal-mondo-delladanza/

Hamlet / Monaco Dance Forum 2021.

https://www.musicologie.org/21/imperfect_dancers_company.html

https://www.journalzibeline.fr/critique/diffractions/