Vilijam Šekspir, Vedrana Božinović
HISTORY OF MOTHERFUCKERS - KORIOLAN

Režija: Andraš Urban
Dramaturg: Vedrana Božinović
Scenograf: Valentin Svetozarev
Kostimograf: Blagoj Micevski
Kompozitor: Irena Popović Dragović

Igraju:
Sonja Mihajlova
Viktorija Stepanovska – Jankulovska
Sandra Gribovska
Ivan Jerčik
Nikolče Projčevski
Muzičari: Aleksandar Dimovski, Slavčo Jovev

Trajanje: 1h 30'

Reč dramaturga:

Koriolan spada u ciklus Šekspirovih „rimskih tragedija“ napisanih u periodu 1594 – 1608.
Ovo je najnepopularnija rimska tragedija i kod teatarskih umjetnika, ali i kod kritike. Izvorište nalazi u engleskom prijevodu Plutarhovog djela Život starovijekovnih Grka i Rimljanja i govori o realnom rimskom vojskovođi Coriolanusu, koji zbog svojih stavova biva protjeran iz Rima, nakon čega se udružuje sa neprijateljskom vojskom i napada svoj rodni grad. Šekspirov Koriolan je minimalistički komad, pisan jednostavnijim, kolokvijalnijim jezikom, te u direktnoj konktri sa drugim rimskim tragedijama.

Koriolan je tragičan na suptilan i minimalsitički način. Nema grandioznu prirodu Antonija i Kleopatre, niti je lik Koriolana suzdržani Cezar. Njegov je bijes na površini i spreman je da eksplodira u svakom trenutku. Svaka njegova odluka ide na vlastitu štetu i to se dešava sve do onog trenutka kada povratka nazad više nema. Tragedija Koriolana je u tome što je on do te mjere zagovornik i zaštitnik Rima, da zaboravlja da se poveže sa ljudima koje štiti. Koriolan je ratnik, a sudbina ratnika je da su neophodni u ratu i opasni u miru. Za njega grad nisu građani. Ili bar ne svi građani. Već samo oni koji su u stanju misliti prije nego donose odluke i ne donositi ih za svoje, već za opšte dobro. Za Koriolana svijet nije sastavljen od jednakih. On nema političku duhovitost ni spretnost, njega je nemoguće zavoljeti. Sa druge strane je narod, sa svojim političkim predstavnicima, kao istinski antagonista. Teško je odlučiti na čijoj je strani Shakespeare. Da li na strani pobunjenog naroda koji traži socijalnu pravdu, ili na strani vođe koji umjesto bombona varalica dijeli gorke pilule. Koriolana će u nacističkoj njemačkoj veličati kao djelo koje govori o istinskom Vođi (Hitleru) u sudaru sa nesposobnim narodom. Brecht će ga raditi kao kritiku gušenja demokratije i komad koji podržava njegove socijalističke stavove. U svakom slučaju, Koriolan jeste priča o demokratiji i državi. O rođenju države koja koristi zakon kako bi stavila pojedinca izvan zakona. Tragedija Koriolana je i tragedija čovjeka, ali i tragedija cijelog društva, tragedija naroda. Kojeg ujedinjuje samo i uvijek postojanje izvanjskog neprijatelja. I ništa drugo.
Vedrana Božinović

Reč reditelja:
Predstava nije politika. Predstava se bavi čovekom, i njegovom zajednicom. Predstava je borba. Humana borba. Niko ne voli Koriolana. Ni Šekspirovu tragediju ni njegov lik. A on je istinit i iskren. Potajno svi se slažemo sa svime što kaže. Ali jedno je jasno. On nije mi. On nama kaže što mi o sebi ne smemo. Da je diplomata, da ume i hoće da koristi slatku, nežnu laž koja je preduslov demokratskog društva, mi ne bismo ni pričali o njemu.

Laž nije ni slatka, ni nežna. Krvava je i nemilosrdna. Dok su istina i iskrenost, ipak, preduslovi za pravu umetnost. Čak i kada lažemo prolazimo pakao iskrenosti da bi umetnički akt postao stvarnost. Bar u onoj umetnosti o kojoj vredi pričati.

U istoriji stalno govorimo o raznim motherfuckersima koji su bili ružni, glupi, zli, pa su nekako zeznuli stvar i sprečili nas da uživamo u krajnje savršenom nacionalnom društvu dobrote i blagostanja, slobode, sigurnosti i večnih pobedničkih ratova. Narod, građanstvo je uvek samo lik bez mogućnosti da odgovara. Taj nejasan pojam kao neka apstrahirana hobotnica nikad ne znači skup pojedinaca. Kao da nije individua onaj koji ispunjava glasački listić, kao da nije on taj koji to ubacuje u glasačku kutiju. Narod nije odgovoran. Kao da nije on taj koji izabere ove koje mrzimo, ove koje smatramo krivima za sve.Narod se odriče odgovornosti, jer je glasačkim listićem to predao nekom pojedincu. Ako ništa drugo na 4 godine. A narod za sebe govori da je izmanipulisana gomila.Većina je zakon. Sexy motherfucker. A ta većina nikako da kaže da, uprkos tome, da se ne slaže sa onima koji misledrugačije, poginuće samo da bi ovi mogli da to kažu. Nema veze, da li je ova rečenica ikada izgovorena. Laž je slatka. Istinita. A sloboda boli.
Andraš Urban

Narodno pozorište Bitolj
Kreativnost umetničkog repertoara prati razvoj domaće drame, ali se vrlo često vraća i klasičnoj i modernoj drami.

Tokom svih 75 godina postojanja i rada, Narodno pozorište Bitolj odigralo je preko 550 predstava koje je posetilo više od 5.000.000 posetilaca.

Narodno pozorište Bitolj i njegov dugogodišnji uspon na kulturnoj sceni Republike Severne Makedonije imaju nesporni značaj. Tokom svog razvoja, ovo istaknuto pozorište stvorilo je jedinstven pozorišni izraz, bogat i raznolik repertoar sa nepobitnim estetskim vrednostima.

Bitolj je oduvek bio slika globalne scene koja postavlja važna dela, mesto predstavljanja sjajnog pozorišta, snažnog umetničkog potencijala i veličanstvenih umetnika koji su stvorili brojne predstave i osvojili mnoga priznanja i nagrade u zemlji i inostranstvu.

Poslednjih godina Narodno pozorište Bitolj gostovalo je na festivalima i u pozorištima širom sveta: Srbija, Crna Gora, Hrvatska, Albanija, Bugarska, Grčka, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Kina, Jermenija, Rumunija, Nemačka, Švedska, Velika Britanija, SAD, Kanada, Rusija, Australija.

Preko dvanaest hiljada predstava, od osnivanja do danas, odigrano je u Narodnom pozorištu Bitolj, u izvođenju nekoliko različitih generacija glumaca, kojima je prisustvovalo preko pet miliona gledalaca što ostavlja večni pečat na makedonskoj, ali i evropskoj kulturnoj sceni.

Tokom godina, eminentni svetski reditelji utisnuli su svoj kreativni udeo u preko 30 premijera koje, osim nadahnute raznolikosti i kreativnog entuzijazma, jasno oživljavaju svaki trenutak na sceni odgovarajući tako našem vremenu postojanja. Osim njih, pozorišnu scenu čine i brojni dramski pisci i reditelji mlade generacije.

U potrazi za evropskim i svetskim savremenim izrazom, mnoge predstave prate izuzetno aktuelne teme i poetikom, stilom, savremeno angažovanim i metodičnim dramskim pisanjem, doprinose da visoko umetnički standardi dramske umetnosti budu vidljivi.