Subota, 30. jun u 18.00h
Malo pozorište “Duško Radović” (Beograd, Srbija)

BURA
Režija, adaptacija, scena: Nikita Milivojević

Kostim: Jelena Stokuća
Muzika: Tada Miletić, Jovana Čurović, Maja Tomašević, Mina Gligorić
Asistent režije: Tadija Miletić
Asistent kostimografa: Adrijana Simović

Trajanje predstave:  1h

Uzrast: 7+

Igraju:

• Ivana Adžić
• Miloš Samolov
• Miloš Anđelković
• Arsenije Tubić
• Nikola Malbaša
• Jovana Čurković
• Maja Tomašević
• Mina Gligorić

U „Buri’’ je moguće prepoznati  najrazličitije sadržaje: od  romantičnih, metafizičkih,  autobiografskih, filozofskih, političkih... a  među svim mogućim  „učitavanjima'' za mene u njoj postoji i jedan dečji pogled na svet, (kao u onim neobičnim kutijama DŽ.Kornela u kojima su neki nostalgični mini svetovi prepuni nekakave dečije fantazije). Bajkovito, stvarno, nestvarno, moguće, nemoguće... nešto  davno izgubljeno, „gradja od koje se prave snovi’’!

Nikita Milivojević
reditelj

O predstavi

Iz pera Vilijama Šekspira ponikla je čuvena romantična drama „Bura”. Pisana tokom dve godine, od 1610. do 1611.god. Prvi put je objavljena više od deset godina kasnije, 1623. god. Ova drama govori o sukobu Prospera kojeg su brat Antonio i saučesnik Alonso bacili u more i tako poterali iz Italije. Prospero pronalazi ostrvo na kojem pokušava da domorocima nametne svoju vlast, pošto je pre izgnanstva bio vojvoda od Milana, pa smatra da tu dužnost mora da zadrži i na pustom ostrvu. Kada je napisana ova drama problematizovala je kolonijalizaciju Amerike, ali ta ideja prikrivena je pričama o umetnosti, ljubavi, lepoti i prirodi. Iz tih razloga, “Bura” je zapravo metaforično kamuflirana politička drama.

Protagonista Prospero predstavlja evropske imperijaliste, čoveka ili silu koja se nameće kao „otac naroda“. On sve kontroliše, uključujući i samog sebe, te kao vođa mora da bude miran, staložen, racionalan i potpuno pod sopstvenom kontrolom. Ipak, on ima svoje mane koje se ispoljavaju kroz oluje koje nastaju njegovim besom, a vođene su osvetom. On kontroliše i sile prirode, npr. vodu koja može da razara svet, pa se tu simbolično povlači pitanje društvene odgovornosti. Prospero je ujedno i simbol “Sveznajućeg”. S druge strane, domorodac Kaliban, kojeg je Prospero kolonijalizovao, predstavlja autohtone Amerikance (Indijance), koji su simbol potlačenih, mase kojaje neuka i kojom je lako vladati putem trikova i iluzije. Ova priča ujedno je i parabola o sukobu između ljudskog instinkta i vladavine kulture i zakona.

Mila Mašović-Nikolić,
dramaturg pozorišta

Nikita Milivojević

Nikita Milivojević jedan je od vodećih srpskih pozorišnih reditelja danas.
„Angažovanošću svojih predstava obeležio devedesete godine u srpskom teatru, a smelim i novim čitanjem klasike uveo ga u novi vek.”

Jovan Ćirilov

Dobitnik je svih relevantnih pozorišnih priznanja za režiju u našoj zemlji: (nagrade Bojan Stupica, više Sterijinih nagrada za režiju, Bitefove nagrade, kritike pozorišnog časopisa Scena, godišnjih nagrada: Narodnog pozorišta Beograd, Jugoslovenskog dramskog pozorišta, Grada-teatar Budva, Narodnog pozorišta LJubiša Jovanović Šabac, Malog pozorišta „Duško Radović“ i mnogih drugih na festivalima širom Srbije: Kragujevac, Jagodina, Vršac, Šabac, Novi Sad, Mladenovac).
U zajedničkoj anketi pozorišnih kritičara Srbije predstava „Banović Strahinja“ u režiji Nikite Milivojevića proglašena je najznačajnijim ostvarenjem devedestih godina u srpskom teatru.
Napisao je scenario i režirao igrani film „Jelena, Katarina, Marija“ (New York, 2008-2009.) po motivima knjige New York, Beograd D. Miklje.
Režirao u Grčkoj, Švedskoj, Sloveniji, Makedoniji, Turskoj, Nemačkoj, Italiji, Kipru, Velikoj Britaniji, SAD (Kalderon, Šekspir, Eshil, Sofokle, Čehov, Bulgakov, Pinter, T. Man, Breht, H. Miler, Ruževič, Vitrak, Jonesko, Bond, Beket, Stopard, Meterlink, Sartr, Ibzen, Vajlder itd.)
1996-2004. Redovni profesor na odseku gluma/režija, Akademija umetnosti, Beograd
2005-2009. Direktor Beogradskog internacionalnog teatarskog Festivala (BITEF) i Teatra Bitef.
2009. Redovni profesor na Katedri za glumu/režiju, Akademija umetnosti Novi Sad.
Živi i radi u Beogradu.

Malo pozorište “Duško Radović” (Beograd, Srbija)

Malo pozorište „Duško Radović“ nalazi se na sadašnjoj adresi od 6. juna 1968. godine, kada je useljeno u prvu namenski građenu zgradu dečijeg pozorišta u Jugoslaviji, sagrađenu po nacrtu jednog od naših najcenjenijih arhitekata Ivana Antića. Otvaranje nove pozorišne kuće za decu i omladinu predstavljalo je kraj lutanja Beogradskog pozorišta lutaka. Božidar Valtrović, glumac – zaljubljenik u lutkarstvo, bio je osnivač i prvi upravnik pozorišta (1948-1950). U to vreme predstave su igrane u dvorani hotela „Palas“, a potom je pozorište preseljeno u salu na Terazijama. Naziv Malo pozorište dobilo je 28. decembra 1967. godine. Svojim imenom Malo pozorište treba da sugeriše svoju namenu, a to je obraćanje mladom gledaocu.

Više o Malom pozorištu “Duško Radović”: