Režija: Ivan Vanja Alač
Adaptacija - Divna Stojanov
Scenograf - Jovana Stefanović
Kostimograf - Margareta Marinković
Kompozitor - Dimitrije Beljanski
Saradnik za scenski pokret: Igor Greksa
Dizajn zvuka: Katarina Užarević
Saradnik za scenski govor: Saša Latinović
Igraju:
Viola - Andrijana Đorđević
Ludalo - Miloš Lazić
Grof Orsino - Miloš Macura
Grofica Olivija - Jelena Lončar
Malvolio - Aleksandar Milković
Vitez Tobi Štucalo - Đorđe Mitrović
Vitez Endrju Jezoliki - Ervin Hadžimurtezić
Sluškinja Marija - Anica Petrović
Antonio - Saša Latinović
Sebastijan - Aleksa Jovčić
Kvartet:
klavir - Dimitrije Beljanski
Violina - Katarina Badnjar
klarinet - Stefan Milović
violončelo - Nina Henig
Inspicijent – Snežana Velimirović
Šminka: Dragana Došlov
Garderoberi: Dragica Vuksanović
Dekorateri: Vukašin Marić i Nikola Mikulić
Šef scene: Nemanja Zorić
Šef tehnike: Olga Lola Živanov
Krojači: Nikodinka Folić i Sava Stefanović
Izrada scenografije: Nikola Komazec
Organizatori: Ivana Todorović i Emilija Vasović
Nabavka: Gordana Ilić
Služba za marketing: Radmila Simeunović i Ruža Roganović
Odnosi sa javnošću: Miloš Savin i Snežana Miletić
Povodom jubilarnog 10. izdanja Šekspir festival je inicijator nove programske linije – MOJ PRVI ŠEKSPIR. U cilju daljeg negovanja dela V. Šekspira u našoj zemlji i razvitka i podrške lokalnoj pozorišnoj zajednici, projekat Moj prvi Šekspir omogućava mlađoj generaciji pozoriših stvaralaca (reditelj, glumci, produkcija, tehnička realizacija ...) da se prvi put profesionalno susretnu sa delom Šekspira i na scenu postave jedan Šekspirov komad.
U saradnji Šekspir festivala, Pozorišta mladih i Akademije umetnosti Novi Sad komediju “Bogojavljenska noć” na scenu će postaviti reditelj Ivan Vanja Alač.
Nakon premijernog izvođenja na Šekspir festivalu, predstava će tokom narednih sezona nastaviti svoj život u okviru redovnog repertoara Pozorišta mladih.
Ivan Vanja Alač rođen je 6.4.1995. u Beogradu gde je završio osnovnu i srednju školu. Odrastao je u porodici glumaca, te je od malih nogu dolazio u kontakt sa pozorištem. Nakon srednje škole, upisuje psihologiju u Beogradu, ali već nakon godinu dana napušta studije kako bi upisao Mlutimedijalnu režiju na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, kod profesora Nikite Milivojevića na zajedničkoj klasi glumaca i reditelja.
Osnovne studije je završio 2020. Godine. Tokom i nakon studija snimio je radio drame, kratkometražne igrane i eksperimentalne filmove koji su prikazivani na festivalima u zemlji i regionu. Na prostoru Srbije i Hrvatske radio je pozorišne predstave koje su godinama na redovnim repertoarima. Najznačajnije među njima: Beogradska trilogija - koja je dobila godišnju nagradu Jugoslovenskog dramskog pozorišta za ansambl i reditelja, Otočka terca - Grad Novi Vinodolski (Hrvatska), u kojoj je glumica Olivera Baljak za svoju ulogu dobila jednu od najprestižnijih nagrada hrvatskog glumišta: "Fabijan Šovagović", i Svetionik - Pozorište Promena, Heartefact fondacija i Grad Novi Sad. Pored dramskih, radio je i plesno-muzičke predstave sa kompanijom Viva Dance iz Novog Sada.
Izjava kojom se rukovodi u radu:
"Širom sveta se i dan danas zabranjuju pozorišne predstave, filmovi i ostali vidovi umetnosti. Ako političari veruju da umetnost može nešto da promeni, ko smo mi da ne verujemo!?"
V. Šekspir – „Bogojavljenska noć“ Zar je čitav svet ovde lud? Pozivom svog profesora, umetničkog direktora Itaka Šekspir festivala i vrsnog šekspirologa Nikite Milivojevića da se pre zrelog rediteljskog doba uhvatim u koštac sa promišljanjem i režiranjem Šekspirovog dela, pa još i komedije, zapitao sam se, baš kao jedan od junaka „Bogojavljenske noći “zar je čitav svet ovde lud?” Kada sam pristao, shvatio sam da jeste. Međutim, da mi isti taj profesor kroz moje studiranje iz strahopoštovanja prema Šekspirovom opusu nije izvukao strah, a ostavio poštovanje, moj odgovor bi sigurno bio drugačiji, jer bi strah nadvladao. Poveravanjem ovakvog zadatka mladoj autorskoj i glumačkoj ekipi projekta "Moj prvi Šekspir" osetio sam veliku zahvalnost i odgovornost da svojom mladošću, energijom i brzinom pokažemo pre svega koliko je Šekspir i dan danas „mlad“! „Bogojavljenska noć“ se nametnula kao logičan izbor jer joj nije bila potrebna aktuelizacija ili osavremenjivanje. Njena, u suštini jednostavna ideja da, dok se pretvaramo, maskiramo i sakrivamo stvarne želje i namere, sve dublje tonemo u probleme i zapetljavamo se, svevremena je. Tek onda kada junaci odluče da budu ono što jesu, da se prikažu u svojoj iskrenosti, tek tada mogu doći do srećnog kraja. Vodvilj kao žanr u kojem smo postavili Šekspirovu komediju, zajedno sa elementima komedije del arte, slepstika i paralelnim scenskim radnjama, omogućio nam je da se igramo i da sa ironijskim otklonom oživimo mudru ludu, viteze kukavice, pohotnu groficu u crnini, sujevernog puritanca, muškarca koji je žena i čitav svet Šekspirove Ilirije.
Lud, dabome Šekspirova komedija zabune „Bogojavljenska noć“ (Twelfth Night) proslava je dvanaeste noći nakon Božića kojom se najburnije i najraskošnije obeležava završetak burnih i raskošnih veselja. „Bogojavljenska noć“, Šekspirova poslednja praznična komedija, izvire iz karnevalskog impulsa imanentnog za evropsku narodnu tradiciju gde se na kratko, za vreme slavlja, ukidaju sva pravila. Opijeni slobodom i ljubavlju, junaci ne primećuju niti žele da primete očigledno. Koristeći principe vodviljske dramaturgije, ukrštajući originalni tekst sa sonetima i delovima iz Šekspirovih drugih komedija, „Bogojavljenska noć“ preispituje kako spoljašnjost zavodi i zavarava i kako naša ljubav otkriva više o nama samima, nego o drugima. Ili rečima velikog nemačkog pesnika i prevodioca Šekspirovih dela, Augusta Vilhelma Šlegela, „ova komedija posmatra ljubav kao pitanje mašte, a ne srca“. Šekspir „Bogojavljensku noć“ završava mračnom pesmom koja prekida radost i vraća u ozbiljnu realnost, te odmah po završetku pisanja komedije započinje „Hamleta“. Naša „Bogojavljenska noć“ tek je početak radosti.
english 
srpski