Režija: Mia Knežević

Dramaturgija: Đorđe Petrović
Scenografija: Daniela Dimitrovska
Kostimografija: Selena Tomašević
Originalna muzika: Branko Džinović

IGRAJU:

Protej – Miloš Vojnović
Valentin – Strahinja Barović
Julija – Kristina Pajkić
Silvija – Ivana Jokić
Turijo – Nikola Breković
Vojvoda – Ljubiša Barović
Spid – Vladimir Milojević
Lans – Dušan Simić
Krab – Olivera Guconić
Šarac, Luceta – Aneta Tomašević
Antonio – Ivan Tomašević
Pantino – Siniša Maksimović
Žena iz drugog vremena – Slađana Pajčić
SVIRA: Branko Džinović
Asistentkinja scenografkinje: Maja Vujović
Inspicijentkinja: Jelena Ivetić

Suflerke: Zorica Stevanović / Jelena Manjenčić
Tehnički rukovodilac: Radivoj Kostadinović
Svetlo majstor: Luka Popović
Ton majstor: Kosta Pavlović
Krojački radovi: Zlatomir Nenadović, Dragica Vujković
Bravarski radovi: Mihailo Brezina
Stolarski radovi: Borivoj Čeivanović
Šminka i frizura: Gordana Barović
Garderoberke: Danijela Dragojević, Biljana Kostadinović
Pomoćnica garderoberki: Jelena Teodorović (Omladinski klub Šabačkog pozorišta)
Rekviziterka: Mirjana Neziri
Dekorateri: Čedomir Vučinić, Ivan Jovanović, Josip Ucaj
Električar: Miodrag Popović
Fotografije: Jugoslav Radojević
Grafički dizajn: Grupa Kombinart

ZAHVALJUJEMO SE: Fakultetu tehničkih nauka, Novi Sad; Jovanu Zdravkoviću, Anji Aranđelović i Đorđu Damjanoviću

Premijera: 1. februar 2020.
Šabačko pozorište
Sezona 2019/2020.

#sloboda #odgovornost

Otići ili ostati? Biti srećan ili biti uspešan? Biti dobar sebi ili dobar svima? Ići srcem ili glavom?...

I šta izabrati kada na jednoj strani stoji romantična ljubav, a na drugoj iskreno prijateljstvo?

"Dva viteza iz Verone" je jedna od prvih Šekspirovih komedija. U njenom centru su mladi ljudi, mučeni uvinerzalnim pitanjima koja sebi postavljaju svi ljudi ovih godina, bez obzrira na epohu u kojoj žive. Zaljubljivanja, putovanja, prijateljstvo, obrazovanje i potraga za sopstvenim mestom u društvu koje se deli na vladare, sluge i sve nas između – čine zaplet ove komedije, ali ne i njenu osnovu temu. Njena tema su dva lica vrline i dilema: koje je pravo? To je ono što Dva viteza iz Verone čini toliko aktuelnim, u svetu duplih aršina, relativizovanih vrednosti i takozvane post-istine.

MIA KNEŽEVIĆ (Novi Sad, 1989) je rediteljka. Pozorište i film voli zbog pripovedanja. Za nju, to su mediji koji svojim moćnim sredstvima daju dublji i vidiljiviji smisao događajima preuzetim iz stvarnosti.

ĐORĐE PETROVIĆ (Šabac, 1985) završio je osnovne studije komparativne književnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i master studije dramaturgije na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u klasi Uglješe Šajtinca.

DANIELA DIMITROVSKA (Bitolj, 1986) se bavi arhitekturom i scenografijom. Docentkinja je na Odseku za umetnost i dizajn Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, gde učestvuje u realizaciji nastave iz oblasti scenskog dizajna. Kreira scenografije za pozorište i film.

SELENA TOMAŠEVIĆ (Šabac, 1990) završila je Školu primenjenih umetnosti (odsek: stilski krojač) i diplomirala kostimografiju. Radila je kostime za pozorišta širom Srbije, a prva profesionalna iskustva stekla je u Šabačkom pozorištu.

BRANKO DŽINOVIĆ (Šabac, 1981) završio je muzičku školu u Šapcu i nije se smirio, dok 2017. nije doktorirao harmoniku u Kanadi. Predaje harmoniku u Muzičkoj školi “Vatroslav Lisinski” u Beogradu. U toku karijere dobijao je nagrade i kritike. Za kritike se pravio da ih ne čuje, što i vama savetuje.

Reč dramaturga

O DUALNOSTI MORALA

Komično-farsična drama "Dva viteza iz Verone" Vilijama Šekspira već u naslovu poziva na tumačenje dualnosti koja se i danas, nakon četiri veka, javlja kada se pojedinac susretne sa nepromenljivošću nekog moralnog načela. Kada se Vitez, zaštitnik vrline, afirmiše kroz tek dva prijatelja, dve svesti, dva grada, jasno se uočava lakoća relativizacije upravo onih načela koja bi taj Vitez-zaštinik trebalo da brani. Čast, čojstvo, odgovornost, ljubav, pravda, sve se može naglavačke okrenuti u cilju sticanja lične koristi kako ljubavne, materijalne tako i vlastodržne. U takvom haotičom svetu u kom ništa nije istinito, u kom ima puno odgovornosti a ni malo odgovornih, niko nije okrivljeni i svi su krivi za nestanak moralnog čoveka.

Đorđe Petrović

Reč rediteljke
ČAST KOJE NEMA

Iako za svaki događaj postoji i ona druga strana sa koje ćemo ga posmatrati i analizirati, deluje da je u današnjem (javnom) svetu sve lako podložno nekom kvazi dvostranom sagledavanju, kako pojava i događaja, tako i ličnosti. Stvorili smo jedan olaki, paušalni, procenjivački svet u kojem navodna sagledavanja stvari iz različitih uglova zapravo dovode do relativizacije mnogih pojmova. Pošto u procenjivanju stvari veliku ulogu igra i pozicija sa koje se nešto posmatra, tako smo stigli i do toga da se lako praštaju ozbiljne i nedopustive greške, a sam moral ispada neka potpuno prevaziđena kategorija, jer je i on tobože podložan dvostranom sagledavanju. Tu je najteže mladim ljudima, koji tek treba da provere na svojoj koži u kakvom društvu žive, i da li u njima postoji posađen moral koji se neće tako lako slomiti zbog novih životnih okolnosti. Iako nas život iskušava svakodnevno, pitanje lične časti i odgovornosti niko ne može da izrelativizuje dok u sebi imamo izgrađenu svest o istima. Dva viteza su predstava o jednoj časti, koje u savremenom svetu gotovo da i nema.

Mia Knežević