ŠEKSPIR FESTIVAL

Vila Stanković se nalazi na Fruškoj gori kod naselja Čortanovci. Vilu je 1930. godine sazidao kardiolog Radenko Stanković, osnivač Medicinskog fakulteta u Srbiji. Bio je i ministar prosvete za vreme vladavine kralja Aleksandra I i namesnik kralja Petra II Karađorđevića.

Kraljevski namesnik Radenko Stanković sagradio je letnjikovac iznad Dunava da bi sačuvao zdravlje i uživao u vinu i drugim pogledima na radosti života.
Student medicine na Bečkoj univerzi Radenko Stanković čita i dobro pamti da su u celoj Austrougarskoj mesto sa najmanje tuberkuloznih bolesnika – Čortanovci. Trideset godina kasnije u tim istim Čortanovcima podići će vilu. Tada će već biti priznati lekar i namesnik maloletnom kralju Petru II Karađorđeviću.

Namesnik Stanković je kupio dvadesetak čortanovačkih hektara u komadu, na padini Fruške gore koja gleda u koviljski rit i gde struji lokalni vetar zvani „fruškogorac”. Taj vetar čisti pluća.

Stankovićeva vila je igra stilova čiji je dirigent arhitekta Dragiša Brašovan. Urađena je u beščanskoj opeci kao ukusan miks neke lombardijske kuće za lov, uzanih prozora koji asociraju na puškarnice Petrovaradinske tvrđave, ali i sa dvoglavim orlovima na kapitelima koji su uzeti iz srpske pravoslavne tradicije. Korisni prostor kuće nije veliki, oko 200 kvadrata. Raspoređen je u tri nivoa: iznad kuhinje i magacina je trpezarija sa spavaćom sobom i badecimerom a u šestougaonoj kuli i njenom produžetku su dnevni boravci. Originalni nameštaj po nacrtu Brašovana i skulpture Radete Stankovića odtumbao je vetar istorije. Ali, drvene oplate na ukusnim lukovima dovrataka su renovirane po uzoru na original i podsećaju na srednji vek. Raspored prozora prati kretanje sunca tako da je u svim prostorijama svetlo preko celog dana.

Padina na kojoj je podignuta vila „savladana” je sa šest terasa koje se kaskadno spuštaju ka Dunavu. U namesnički kompleks se ulazi kroz kuću-kapiju, u kojoj se nalazi stan za kočijaša, „garaža” za fijaker i saonice i štala za lipicanere. Tu je i podrum za vino ukopan u breg, vinarska kuća i pored Dunava kuća za poslugu. Brašovan je projektovao i roštilj-ražanj, kao i travnatu terasu za letnje koktele. Društvenom životu je posvećen i terakot plato na kojem je mogao da se održi prijem za 200 gostiju. 

Vila Stanković je podignuta na mestu koje se još od rimskog doba zove Zlatni breg. Prilikom kopanja temelja pronađeni su ostaci kuće koja je podignuta u antičko vreme. Jedan fragment antičkog reljefa dao je namesnik Stanković da se ugradi u zid njegove vile. Na tom krnjem fragmentu prikazana je žena sa detetom koja u desnoj ruci drži štap sa vinovom lozom i grozdom. Neki ženski Bahus. Pretpostavlja se da ovaj reljef u belom kamenu potiče iz III veka naše ere, kada je podignut i kastel za odbranu Dunava u podnožju Zlatnog brega.

Po završetku Drugog svetskog rata doktora Stankovića vlasti hapse i osuđuju ga na 12 godina robije zbog "saradnje sa Nemcima". Vilu konfiskuju 1952. godine, a prvi na listi novih vlasnika je bio MUP Srbije. Kasnije je vila prilagođena za ukus Josipa Broza Tita, a onda u njoj znaju često da borave najviši državni funkcioneri. Pored maršala, najčešći gosti su bili Aleksandar Ranković i Slobodan Penezić Krcun. Danas je Vila Stanković u nadležnosti Vlade AP Vojvodine.